Šabac i njegovi stanovnici vekovima su poznati po svom čuvenom nadimku - Čivijaši. Iako nema nikakve veze sa nazivom živog bića, zbog svoje sklonosti šalama, stanovnici grada na Savi su ga dobili ni manje ni više od reformatora srpske moderne države i velikog kneza Mihaila Obrenovića. 

Da razjasnimo, reč Čivija je turskog porekla i  znači klin, naročito drveni klin, dok udariti čiviju znači nasamariti nekog, prevariti ili podvaliti.

Prema rečima direktora Tursitičke organizacije grada Šapca, postoji više anegdota zbog čega Šapčane zovu Čivijašima, ali je usvojena ona po kojoj je Šapčanima „kumovao“ knez Mihailo Obrenović.

- Naime, tokom jedne njegove posete Šapcu, dok je bio u varoši, neki dokoni šabački mangupi dosete se da izvuku čiviju sa točka njegovog fijakera. Kad je knez Mihailo krenuo za Beograd, već nakon stotinak metara završio je u šabačkoj prašini. Od tada Šapčane zovu Čivijašima, što je postalo sinonim za šalu i doskočicu. Specifično je za Šapčane što znaju da se našale i na sopstveni račun, ali i na račun vlasti. Zato i ne čudi što je čuvena manifestacija, šabačka „Čivijada“, koja se ove godine održala po 55. put, u nekoliko navrata tokom vladavine komunista bila zabranjivanja – podseća direktor TOŠ-a.

Prema drugoj manje poznatoj priči, poreznici kneza Miloša su došli u Mačvu, da uzimaju porez od seljaka, otimajući im žito, kukuruz itd... Legenda kaže, da je valjda kočijaš zaspao na zaprežnim kolima u kojima je bio otet harač, bajib čega su mu mangupi poskidali čivije sa zaprežnih kola iz osvete, jer je porez bio prevelik, zaprega se polomila i kočijaš im je opsovao majku čivijašku . Tako je ostao naziv čivijaši.

Prema trećoj verziji, naziv Čivijaši vezan je za valjevskog rakijskog trgovca Marka Kabalu. Na veliko svoju rakiju prodavao je u ovim krajevima nakon čega bi uvek otišao da se karta u neku od šabačkih kafana. Kartanje je znalo često da potraje i danima, a kako su Šapčani poznati po zbijanju šala, dok se on kockao, oni bi na dovitljiv način uspeli da dođu do njegove rakije i zamene mu za vodu.  Ali ni Kabala nije ostajao dužan, pa je tako jednom prilikom u kafani kod svog prijetelja i velikog šaljivdžije Mije Ražića na kartama dobio veću sumu novca, fijaker i dva vranca. Pogodba je bila da Šapčani fijaker doteraju u Valjevo i tamo ga predaju Kabali, koji je za tu priliku okupio veći broj svojih sugrađana. Pred samu primopredaju, gazda Mija je naredio svojim momcima da povade čivije iz točkova. Ne sluteći ništa, Kalaba se popeo na fijaker, poterao vrance desetak metara i – završio u prašini.

U čast šanjivih mangupa i čivijaša nastala je čuvena „Šabačka čivijada", koja svake godine u septembru, pre malogospojinskog vašara, okuplja veliki broj posetilaca iz cele Srbije i regiona. To je kako Šapčani kažu, belosvetski vašar humora i satire.

Čivijada tradicionalno počinje podizanjem zastave Čivijaške republike i nastavlja se nizom dešavanja čija je osnovna tema humor i satira. Moderna Čivijada ima više svojih programskih sadržaja: izložba karikatura, Međunarodni Čivijaški karneval, promociju lista „Čivija”, „Fićijadu” i izbor za predsednika Vlade Čivijaške republike. Svake godine raspisuje se i nagradni konkurs za najbolje aforizme, satirične priče i karikature.

Zanimljivo je to da je prvi broj lista „Šabačka čivija“ izašao 16. septembra 1906. godine kao novine za šalu, zabavu i satiru. Nastanak gradskog nadimka tadašnji urednici opravdavali su rečima: „U stara vremena, kada su se seljaci vraćali sa šabačke pijace, pošto su prodali svoje proizvode, usput bi svraćali u kafane, kojih je tada bilo dosta u svim šorovima, a naročito na Kamičku. Popili bi onako s nogu, po jednu, a neko i po više čokanja ili satljika. Krenuvši kućama, počeli bi da se utrkuju svojim taljigama. Onako, napiti i veseli, jedan drugom bi povadili čivije sa točkova.”

Sada već tradicionalna Čivijada prvi put je održana pre 55 godina, 1968. godine i protekla je u znaku osnivanja Čiviške republike, sedme u tadašnjoj SFRJ, koja svoje mesto nije dobila u geografiji, ali jeste u budućim antologijama humora i satire. Za njenog prvog predsednika izabran je Mile Stanković, Šapčanin koji je na Radio Beogradu vodio godinama najslušaniju emisiju „Veselo veče”. Već druga manfestacija zatalasala je javnost i dovela do zabrane lista „Čivija”. U štampariji „Politike” zaplenjeno je 10.000 primeraka čiji je urednik bio Milovan Vitezović, a autori tekstova Branko Ćopić, Vlada Bulatović Vib, Duško Radović, Matija Bećković, Brana Crnčević...

Čivijašku republiku ukinuo je 1992. poznati šabački pesnik Dragiša Penjin i ustanovio Čivijaško knjaževstvo, a sebe proglasio za čivijaškog knjaza. Posle njegove smrti 2000. godine Čivijada se ponovo vratila u republikanske vode u kojima je i dan danas.

Ovogodišnji slogan šabačke Čivijade bio je „Ljubav se spustila u grad!“, a činjenica da je naziv slogana i opravdan govore osmesi, radost i dobro raspoloženje koji su se mogli videti i doživeti samo u gradu na Savi. Ključevi Čivijaške republike ove godine uručeni su novom predsedniku - glumcu Marku Gveru.

Lj.Marković

foto: TOŠ

Projekat „Šabac kroz vekove“ sufinansiran je iz budžeta Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.