Иако незаслужено, велика задужбинарка, ктиторка и хуманитарка Персида Меленковић остала је потпуно непозната великом броју српског становништва. Рођена Шапчанка скоро цео живот посветила је пружању помоћи сиромашнима, градњи верских и образовних установа, али и унапређењу женског образовања у Србији.

Присида је рођена у шабачкој чиновничкој породици 3. марта 1857. године од оца Николаја и мајке Јелке Ћирић. По добијању службе у Министарству грађевине, неколико година по њеном рођењу, породица одлучује да се пресели у  Београд. Из периода младости позната је чињеница да је до 25. године већ била удовица и да је из првог брака имала сина Војислава који је убрзо преминуо. Други брак склопила је са београдским трговцем, рентеријером и добротвором Ристом Миленковићем  1883. године. Са угледним и богатим Београђанином имала је складан брак, али не и потомство. Уз њега почела је да помаже сиромашне ђаке, дарује школе, обилази сиротишта.

Са супругом је подигла зграду основне школе у Улици Краљице Наталије у којој је данас Математичка гимназија, као и зграду у Змај Јовиној улици број 5 која је поклоњена Београдском универзитету.

Након смрти другог супруга поносита и увек дотерана госпођа, како су је памтили  Београђани, потпуно се посветила добротворном раду.

О добрим делима Персиде Миленковић може се писати навелико и нашироко. Жена великог срца подигла је цркву на Торлаку и манастир Ваведење на Сењаку 1935. године. Велику енергију улагала је и на поље женског образовања и емпанципације због чега је и подигла Женску учитељску школу, али основну школу и вежбаоницу. 

Како би помогла београдској сиротињи, у Топчидерској улици на Аутокоманди 1939. године подигла је дом са 16 хигијенских станова, али и дом за незбринуту децу.

Свесна позних година и чињенице да би ускоро могао доћи крај овоземаљског живота, Персида у мају 1937. године одлучује да сачини тестамент у коме сво своје богатство оставља онима којима је помоћ најпотребнија. Основала је задужбину „Фонд Персе Р. Миленковић", а већину објеката које је поседовала даровала је хуманитарним организацијама и образовним институцијама, Црвеном крсту, Колу српских сестара, Београдском универзитету и другима Побринула се и за манастир Ваведење оставивши у банци штедну књижицу са 100 хиљада динара, али уз напомену да се може користити само камата и то искључиво за поправку храма. 

До бомбардовања Београда 6. априла 1941. године Персида Миленковић живела је својој кући у Кнез Михајловој улици број 8, а nakon toga, пошто је била потпуно уништена, сели се у вилу на Топчидерском брду. Умрла је у свом дому у 85. години 8. фебруара 1943. године, а на вечни починак у цркви манастира Ваведење испратили су је бројни црквени великодостојници и државни званичници, министар просвете Велибор Јонић и председник владе генерала Милана Недића. Данас, недалеко од манастира Персида Миленковић има и своју улицу.

Љ.Марковић

фото: wikipedia