Српски архитекта Петар Бајаловић рођен је у Шапцу 27. маја 1876.  а преминуо у Београду 14. априла 1947. године. Творац је најзначајнијих архитектонских здања у престоници Србије, Београду.

Петар потиче из старе београдске породице, која се из Мостара доселила око 1815. године, а већ 1842. подиже породичну кућу у улици Гаврила Принципа. Прве године живота проводи  у Шапцу где му је отац био на привременој служби професора, а након тога се враћају за Београд где завршава и реалку и гимназију. По завршетку средње школе,  уписује Технички факултет који је завршио у Београду, а Политехнику на Техничкој Високој Школи у Карлсруеу.

По завршетку студија у Немачкој. враћа се у Београд где службу добија у Министарству грађевине, а потом постаје декан и професор на Техничком факултету, а и оснивач је катедре за нацртну геометрију.

У периоду пре и после Првог светског рата, Бајаловић је пројектовао и извео многа здања која данас представљају грађевине од историјског и јавног значаја.

Најпознатије његове конструкције су зграда Правног факултета у Београду, Коларчевог народног универзитета, куће Михаила Петровића Аласа и Николе Крстића, на Косанчићевом венцу, Музичка школа „Станковић“, Дом ученица у Београду (данас Музичка школа „Мокрањац“), Дом Светог Саве, Конаци у манастирима Каленић и Љубостиња, а био је аутор Српског павиљона на Међународној изложби у Риму 1911. године.

Од 1906. па до смрти био је  професор нацртне геометрије на Техничком факултету у Београду, где се истакао као одличан педагог.

Љ.Марковић

фото: википдиа