Академик Миодраг Мића Поповић рођен је у Лозници 12. јуна 1923. а умро у  Београду  22. децембра 1996. године. Био је сликар, ликовни критичар, писац, филмски режисер и академик Српске академије наука и уметности. За дописног члана САНУ изабран је 1978. а за редовног 1985. године.

Као четврогодишњак са породицом се преселио у Београд где је завршио основну школу и Трећу мушку гимназију. По завршетку гимназије, 1942. године одведен је у Националну службу где је био до 1943.  када се разболео и отеран у логор Франкен код Жагубице, а потом, по казни, у штрафлагер у Борском руднику. Због болести исте године враћен је кући, а након ослобађања Београда  упућен је у пропагандно одељење Штаба друге армије. На лични захтев 1945. године упућен је на фронт где је рањен, а уједно и примљен  у Савез комунистичке омладине Југославије. Са ратним друговима стигао је до  Лајбница у Аустрији и тада бива примљен у КПЈ, а због једног писма ухапшен и спроведен у затворе где је провео четири месеца.

По завршетку Другог светског рата, 1946. године Мића се одлучује да упише  Академију ликовних уметности у Београду и учи у класи професора Ивана Табаковића. Са колегама  Батом Михаиловићем, Петром Омчикусом, Милетом Андрејевићем, Љубинком Јовановић, Косаром Бошкан и Вером Божичковић напушта академију и одлази у Задар где 1947. године формирају прву уметничку комуну у послератној Југославији, чувена „Задарска група“. По повратку у Београд, Мића је избачен са академије и школовање наставља сам уз помоћ професора Табаковића.

Љубав према сликарству јавила се пре уписа на академину, још 1938. године дружећи се са сликарем Светоликом Лукићем. Тада почиње и сам да слика, а од 1940. и да излаже радове на колективним изложбама широм Србије и иностраснтва. Прву самосталну изложбу одржао је 1950. године са 160 радова у Уметничком павиљону на Калемегдану у Београду, а исте године почиње да објављује критике и есеје. Нако тога, следе и самосталне изожбе „Село Непричава“, „Од магле, од костију“ и друге.

Током каријере прошао је више сликарских фаза, а најпознатији је по  енформел“, слике без форме, од 1959. до 1969. и „сликарство призора“ од 1969. до 1979. године.

Самосталне изложбе приређивао је широм Србије, али и у иностранству. Написао је више књига, од којих су најпознатије „Судари и хармоније“, „Излет“, „У атељеу пред ноћ“ и друге.

Мића Поповић добитник је многих награда и признања из области сликарстава, као што су Награда за сликарство на II октобарском салону, Матице српске за сликарство на изложби „Десет година уметничких колонија у Војводини“, „Златна палета“ УЛУС-а на XLVIII изложби УЛУС-а, „International art exhibition committed figurative art“, 1989. године почасни грађанин Лознице, Краљевски орден двоглавог белог орла 1. Степена (постхумно) и многе друге.

У част великог српског сликара, Фонд за афирмацију стваралаштва у Београду 1998. године успоставља награду за уметност „Мића Поповић“, која се додељује сваке друге године 12. јуна.

Миодраг Мића Поповић био је ожењен Вером Божичковић Поповић, такође познатом сликарком родом из Брчког. Преминуо је у 73. години живота 22. децембра 1996. године у Београду. Након смрти на уласку у зграду где је становао постављена је табла са његовим именом.

Љ.Марковић

фото: википедиа