Јадарски војвода Антоније Анте Богићевић рођен је око 1758. године у мачванском селу Клупци, а умро 1813 у Лозници.

Потиче из породице која се почетком 18. века доселила из Херцеговине. Рану младост проводи у Клупцима бавећи се, заједно са братом Милутином, земљорадњом, а касније и трговином. Тако је до почетка Првог српског устанка већ био богат и виђен човек. У првој години устанка у Јадру, 1804. године, Анте се прикључује устаницима, на чијем је челу био Ђорђе Ћурчија, и углавном се бавио организацијом власти и снабдевањем људства војним потребама. Након убиства Ћурчије, Анте и Јевта Савић, по налогу Јакова Ненадовића и Карађорђа, склапају повољан споразум о статусу Јадра и Рађевине са Мехмед-Капетаном Видајићем. Споразумом, који је трајао до 1807. године,у овом подручју није смело да буде читлучења, Срби су ту сами требали да суде, а турска војска из Босне није смела да напада преко Јадра, а са друге стране то подручје није смело да се прикључи устанку. Тада су Анта Богићевић и Јефта Савић Чотрић постали старешине Јадра.

Након престанка важења споразума, Подриње улази у отворене борбе против Османлија, а српска војска под командом Јакова Ненадовића ушла је у Јадар и Рађевину. У то време Богићевић је вршио функцију подринског војводе и од тада улази у честе сукобе са Турцима дуж реке Дрине. Учествовао је у борбама у Крупњу, на Ражњу, на Рађеву пољу и неколико пута у Лозници. У борбама за одбрану Лознице 1808. године Анте Богићевић са око 1200 Срба успева да одржи вођство над три хиљаде Турака  до доласка Карађорђа, Луке Лазаревића и Јакова Ненадовића. Битка која је почела у селу Грнчару, окончала се тешким поразом турске војске на пољу Тичару.

 Око 15 хиљада Турака под командом Али-паше Видајића опсели су у јулу 1809. године Анту Богићевића и Милоша Поцерца у Лозници. Након тродневних сукоба Анте је уз помоћ Симе Марковића, Луке Лазаревића, Стојана Чупића и Симе Катића протерао Турке преко Дрине.

Анте Богићевић имао је троје деце, сина Богослава, који је касније постао војвода, кћи Томанију, која се 1817. године удала за Јеврема Обреновића, и сина Милоша, који је био начелник Шабачког округа, а касније стрељан за време Катанске буне.

Почетком 1813. године Антоније Богићевић се разболео, а почетком маја исте године и умире. Сахрањен је у лозничком шанцу, у коме је много пута бранио Лозницу. Након његове смрти, Карађорђе на место војводе поставља његовог сина Богослава.

Велико име Антонија Анте Богићевића носи  Основна школа у Лозници испред које се налази и његова биста.

Љ.Марковић

фото: википедиа