Злочини аустроугарске и бугарске војске у Србији током Првог светског рата (1914-1918) имали су обележја организованог и систематског прогона и терора који је спровођен не само у циљу војног и политичког сламања, већ и биолошког истребљивања српског народа. Аустроугарски окупатор је у Србији и Црној Гори подвргао становништво безобзирној економској експлоатацији и завео крајње суров режим са трајним циљем да у Србији сломи свест народа о самосталној држави. Уништавао је културна добра, забранио ћирилицу, из школских програма избацио Његоша, Б. Радичевића, Змаја, Шантића и друге родољубиве песнике. Завео је преке судове и вршио интернирања у великим таласима и по 50.000 људи у злогласне концентрационе логоре, где је од терора страдао велики број људи а нарочито деце, због чега је међународни Црвени крст интервенисао.