Тршић је и ове године место сусрета деце и младих који одрастају ван Србије, али желе да упознају језик, културу и традицију земље из које потичу. У Образовно-културном центру „Вук Караџић“ одржава се програм „Лето у завичају“, који пету годину заредом окупља ученике допунских школа српског језика из различитих делова света.

Овогодишњи програм окупио је 78 ученика који су у Тршић стигли из девет земаља – Италије, Швајцарске, Француске, Велике Британије, Немачке, Исланда, Норвешке, Грчке и Русије.

Боравак у завичају није замишљен само као одмор, већ пре свега као прилика да деца кроз дружење и различите активности додатно упознају српски језик, књижевност, историју, географију и традицију. Учесници су током програма били укључени у језичке, културно-уметничке и спортске радионице.

Да је управо Тршић симболично и природно место за овакав програм, указано је и током завршне приредбе. Помоћник градоначелнице Лознице Милан Југовић поручио је да родно место Вука Караџића има посебну улогу у очувању српског језика и културе, додајући да ће Град Лозница и у наредном периоду бити партнер држави у програмима који младе из дијаспоре повезују са матицом.

Вршилац дужности помоћника министра за предшколско и основно образовање и васпитање Иван Ћилетџић навео је да је један од кључних циљева програма очување националног идентитета и српског језика код деце која одрастају ван Србије. Истовремено, овакви сусрети пружају им могућност да се упознају, друже и стекну пријатеље са вршњацима који деле слично порекло и искуство.

За децу која живе далеко од Србије, боравак у Тршићу има и личну вредност. Тринаестогодишња Хелена из Немачке каже да је током боравка имала прилику да научи много нових ствари, док њена мајка Тамара Кобац сматра да су овакви програми значајни јер деци помажу да сачувају и унапреде знање српског језика.

„Лето у завичају“ тако није само летњи боравак, већ простор у коме деца из дијаспоре Србију упознају кроз језик, културу, историју и дружење. А Тршић, као место у коме је Вук Караџић поставио темеље савременог српског језика, за такав сусрет има посебну симболику.