Некада је за решавање проблема било потребно више од једног дописа и неколико одлазака у институције. У Лозници је, међутим, последњих година успостављена пракса непосредних разговора грађана са представницима градске управе, током којих се проблеми износе директно, а захтеви евидентирају и прате до њиховог решавања.

Од новембра 2024. године до сада одржана су 63 оваква састанка, током којих је разговарано са 1.013 суграђана. Бројке показују да је овај начин комуникације заживео као један од начина да се локалној самоуправи укаже на оно што грађанима представља проблем у свакодневном животу.

Највише захтева односило се на инфраструктуру. Грађани су указивали на потребу за асфалтирањем улица и путева, проблеме у водоводној и канализационој мрежи, али и на питања електроенергетске инфраструктуре – од снабдевања електричном енергијом, преко дотрајалих бандера, до јавне расвете. Међу темама разговора било је и запошљавање.

Према евиденцији Градске управе, између 65 и 70 одсто захтева до сада је решено. Преостали предмети налазе се у различитим фазама поступања, а њихова реализација у појединим случајевима зависи од надлежности других институција, расположивих буџетских средстава или сложеније техничке припреме.

Управо се кроз конкретне захтеве најбоље види резултат оваквог начина рада. Након разговора са грађанима реализовани су инфраструктурни радови на више локација, укључујући асфалтирање улица и путева. Решавани су и проблеми у водоводној и канализационој мрежи, док су у сарадњи са надлежним предузећима отклањани кварови и унапређивано стање јавне расвете и електроенергетске инфраструктуре.

Суштина оваквих разговора није само у томе да грађанин изнесе проблем, већ и да добије информацију шта може да буде урађено, ко је за то надлежан и у којој се фази његов захтев налази. На тај начин се отвара директнији пут између грађана и градских служби, без губљења проблема у административној процедури.

Досадашња искуства показују да непосредан контакт омогућава локалној самоуправи да проблеме сагледа из угла људи који са њима живе сваког дана. Истовремено, евидентирање захтева ствара могућност да се њихово решавање прати, али и да се јасније утврди због чега одређени предмет још није окончан.

Простора за унапређење, ипак, има. Као један од наредних корака издваја се већа дигитализација праћења предмета, боља координација са другим институцијама и скраћивање рокова тамо где решавање захтева сложеније процедуре.

За нешто мање од две године, кроз 63 састанка и разговор са више од хиљаду грађана, ова пракса је показала да непосредна комуникација може да буде важан део локалне управе – нарочито онда када се разговор не завршава само на обећању, већ када из њега следе конкретне активности и решавање проблема.