Живот исписан читавим једним веком, а осмех и радост као код девојчице. Тако је Мирјана Петровић из Цикота дочекала градоначелницу Лознице Драгану Лукић, која ју је посетила током боравка у овом селу.

Иако је на прагу стоте године живота, бака Мирјана госте дочекује ведро и срдачно. На питање да ли јој је нешто потребно, скромно одговара да не уме да тражи.

„Понешто треба, али не могу ја да тражим, нисам заслужила. Шта год донесете, мени је драго. Драга моја децо, зар сам дочекала да ми народ тако долази“  - каже Мирјана.

Од смрти супруга, пре више од пола века, живи сама. Ћерке је редовно обилазе, а у свакодневним обавезама помаже јој и комшија. Ипак, све што може, Мирјана и данас ради сопственим рукама.

Рођена 1926. године, ни данас не одустаје од рада. Највише времена проводи у башти, где са посебном пажњом негује цвеће и поврће, а свакодневно брине и о свом домаћинству. Управо у раду и једноставном начину живота види тајну своје дуговечности.

„Мало више радите, јер тако треба“ - поручује бака Мирјана.

Са ведрином која плени и животном енергијом којој би многи позавидели, већ прави планове за наредну годину и са осмехом позива госте да је поново посете.