Општина Крупањ последњих година све више улаже у путну инфраструктуру, пољопривреду, образовање и туризам, са циљем да мештанима, посебно младима, омогући боље услове за живот. О томе шта грађани најчешће траже, колико су млади заинтересовани да остану на селу и какви су планови локалне самоуправе, за портал „Видик са Цера“ говорио је председник општине Крупањ Младен Стефановић.

Стефановић истиче да су директни разговори са мештанима најбољи начин да се сагледају стварни проблеми грађана.

– Практикујемо пријем грађана у општинској управи, али и обилазак села и месних заједница. Последњих година смо велике зборове заменили мањим састанцима по засеоцима и у домовима мештана. Такви разговори су много отворенији и ефикаснији, јер људи тада лакше кажу шта их заиста мучи – каже Стефановић.

Као најчешће проблеме у сеоским срединама наводи путеве, електромрежу, водоснабдевање и питања везана за пољопривреду.

– Пољопривреда је и даље основна привредна грана у Крупњу. Зато настојимо да кроз субвенције помогнемо пољопривредницима, од копања бунара и система за наводњавање до набавке механизације. Ове године за субвенције смо издвојили 20 милиона динара – наглашава председник општине.

Према његовим речима, посебно је важно одржавање путева у селима, јер су малина и купина најзаступљеније културе у овом крају.

– Трудимо се да свих 23 села на територији општине редовно обилазимо и уређујемо путну инфраструктуру, посебно пред сезону радова и бербе. Добар пут је пољопривредницима неопходан да би лакше и брже стигли до својих имања и хладњача – истиче он.

Један од већих проблема претходних година била је и електромрежа, нарочито након вишедневних нестанака струје током зиме.

– Према информацијама које имамо од Електродистрибуције, током лета би требало да почне реконструкција три далековода на територији Крупња. Верујем да ће то значајно стабилизовати снабдевање електричном енергијом – каже Стефановић.

Говорећи о младима и одласку из мањих средина, председник општине истиче да је то проблем са којим се суочава читава Србија.

– Млади углавном после средње школе одлазе у веће градове на студије и касније тамо остају. Није лако мотивисати их да се врате у мању средину. Зато је важно да им овде обезбедимо што боље услове за живот, али и више садржаја, спортских, културних и образовних – наводи он.

Крупањ је укључен и у програм „Кућа за младе на селу“, кроз који је одобрено 14 кућа за младе брачне парове и породице.

– То је добар показатељ да ипак постоје људи који желе да се врате селу и мирнијем начину живота. Све је више оних који се окрећу сеоском и етно-туризму и покушавају да у томе пронађу своју шансу – додаје Стефановић.

Када је реч о образовању, председник општине каже да је улагање у школе један од приоритета локалне самоуправе.

– Школе не смеју да трпе. Улагали смо у реконструкцију школских објеката, спортских сала и учионица. Уз помоћ државе обнавља се и школа у Костајнику, вредна око 150 милиона динара – истиче он.

Поред инфраструктуре, општина финансира бесплатне уџбенике за ученике нижих разреда, додељује помоћ за набавку књига старијим основцима, као и бесплатне екскурзије за ученике и матуранте.

– Желимо да родитељима олакшамо школовање деце и да младима покажемо да Крупањ брине о њима – каже Стефановић.

Локална самоуправа издваја средства и за мере популационе политике, па породице за свако новорођено дете добијају 80.000 динара и бесплатно ауто-седиште, док су обезбеђена и средства за субвенционисање вантелесне оплодње.

Значајно место у развоју општине има и туризам, који је у Крупњу пре свега усмерен на спортско-рекреативне садржаје.

– Последњих година доста смо улагали у спортску инфраструктуру. Имамо две спортске сале, терене за фудбал, кошарку, одбојку и тенис, што нам омогућава организацију бројних спортских манифестација и турнира – наводи председник општине.

Посебан потенцијал, како каже, представља и Ковачевића пећина у селу Церово, која је под заштитом државе и постепено се уређује за туристичке посете.

– Трудили смо се да пећина задржи свој природни амбијент и аутентичност. Желимо да туристи када уђу у њу заиста осете дух природе – истиче Стефановић.

Он додаје да велике спортске и туристичке манифестације већ сада доносе значајну корист локалној привреди.

– Када у Крупањ дође две хиљаде људи на турнир или манифестацију, то осете ресторани, кафићи, продавнице и смештајни капацитети. Туризам још није главна привредна грана, али из године у годину добија све већи значај – поручио је председник општине Крупањ Младен Стефановић.

Т.Аћимовић