Halo, Vrhovna! A, ti si, Živojine. Gde je vojvoda Putnik? Kod Prestolonaslednika. Prenesi mu: Kombinovanu diviziju sam uputio ka Tekerišu, glavninu Druge armije prema Šapcu, a pomoćne snage pravcem Lešnica...Ne čujem te, Živojine!... Tutnji nešto!...Ponavljam naređenje za tobom: šalješ mi Moravsku i Timočku diviziju prvog poziva da formiram Udarnu cersku grupu i što pre ovladam padinama Cera! Razumeo sam te!

Komandanti! Ovo naređenje izdajem u pokretu! Ubrzajte kretanje ka Ceru i što pre ovladajte trigonometrom Trajan, prevojem Košutnja stopa i uzvišenjem Kosanin grad! Ko noćas bude imao Cer, imaće pobedu. 

Vojnici! Vi na vašim leđima ne nosite torbe i rančeve, nego Srbiju! Pridržavajte je što čvršće! Stisnite uz vaša srca što jače! Noćas, Srbija, drugog puta i zavetrine nema. 

Od svih vas tražima da branite prvu stopu Cera, onom žrtvom, kao da branite poslednju stopu Srbije.

Noćas je Cer, Kosovo! Svaki je vojnik, Miloš Obilić, svaki zastavnik, Boško Jugović, a svaki komandant, krstonosni Lazar!

Ne dajte, braćo, da vam poklene koleno Nemanjićko, Svetosavsko, Karađorđevsko!...

Trubači! Svirajte zbor! Komandanti, postrojte jedinice! Bolničari, iznesite ranjenike!

U ime Otadžbine i naroda srpskog, ja, vaš komandant, đeneral Stepa,  koji sam ima čast da komandujem u ovoj veličanstvenoj borbi, izražavam najveću zahvalnost vojnicima i oficirima Druge armije, koji,  uz velike žrtve i napore, pobediše i proteraše neprijatelja iz zemlje, i okitiše pukovske zastave slavom, koja će sijati dok traje srpstva!

Zajedno sa vama, vojnici i oficiri, duboko se klanjam onim junacima čija su mesta prazna u stroju.

Takođe, izražavam, zajedno sa vama, najdublje poštovanje prema civilnim žrtvama koji mir Božji stekoše ispred puške, bajoneta i ispod vešala mrskog neprijatelja...

Milunka...Milunka, ćeri! Jesi li to ti? Srećna ti četvrta rana za odbranu Srbije! Ne, nemoj, kćeri,  da ustaješ sa nosila. Ja ću,  tvoj komandant,  da kleknem i da ti ukrasim grudi Karađorđevom zvezdom.

A, ti, sine, kako ti je ime? Momčilo Gavrić. Koliko ti je godina? Osam! I šta kažeš? Švabe ti noćas ubile oca, majku, četvoro braće i tri sestre. Tri sestrice?! Sve tri mlađe od tebe...Ne plači, Momčilo. Nisi ti, sine, siroče. Svi ovi vojnici oko tebe su tvoja braća, a svi oficiri, tvoji stričevi i ujaci! Momčilo Gavriću! Proizvodim te u čin kaplara i raspoređujem na dužnost u šesti artiljerijski puk pod komandom majora, Stevana Tucovića!

Ađutant! Donesite moj šinjel, da se prekroji i sašije uniforma za Momčila.

Momčilo, sine! Ti si od danas, sa tvojih osam godina, najmlađi kaplar na svetu!

A, Vi, gospodine, majore, upamtite. Čovek je najveći kad se sagne, da pomogne detetu. I najmanji, kad se sagne, da se sakrije iza deteta.

Halo, Vrhovna! Nemaš meni, Mišiću, šta da čestitaš. Na Ceru je pobedio tvoj i moj vojnik. Nego, zapiši u Ratni dnevnik Srpske Vrhovne komande: „Naša mila Otadžbina, Srbija je oslobođena! Neprijatelj, poražen i proteran, a krvlju njegovom zalivena su sva ona mesta koja je svojom poganom nogom oskrnavio!“

Hvala ti, Živojine što si dopisao: „Slava cerskim junacima!“

Pozdravi vojvodu Putnika, i prenesi mu: Ovo je moj poslednji raport sa Cera!