Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku Gospojinu, jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećenih Bogorodici. Ovaj praznik, poznat i kao Uspenje Presvete Bogorodice, obeležava trenutak kada je, prema predanju, Bogorodica preminula i bila uznesena na Nebo, predavši svoj duh Spasitelju. Veruje se da je njen odlazak bio ispunjen molitvom i svetlošću, a apostoli su bili svedoci tog događaja.

Velika Gospojina spada u pet velikih Bogorodičnih praznika, a ujedno označava i kraj crkvene godine, jer nova počinje 1. septembra po julijanskom kalendaru. Prazniku prethodi dvonedeljni strog Gospojinski post, od 14. do 28. avgusta, koji se smatra jednim od najzahtevnijih u pravoslavlju. Tokom posta jede se hrana pripremljena na vodi, vikendom je dozvoljeno ulje i vino, dok je riba dopuštena samo ako praznik padne u sredu ili petak.

Pored dubokog duhovnog značenja, Velika Gospojina ima i posebno mesto u narodnoj tradiciji. Smatra se praznikom posvećenim ženama i majkama, a veruje se i da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine (21. septembra) ima lekovita svojstva. U mnogim krajevima, bolesni odlaze na izvore lekovite vode u nadi da će pronaći isceljenje. Uobičajeno je i da se u jela dodaje bosiljak, kao znak zaštite doma.

Na ovaj dan u narodu važi pravilo da se ne započinju novi poslovi, već se završavaju već započeti. Pored toga, praznik je poznat i po vašarima i narodnim svečanostima koje se održavaju širom Srbije.